Odličan komentar Slaviše Tasića sa bloga "Tržišno rešenje":
Ova debata se u svetu nastavlja, ali ovo je samo meta post o samoj debati.
Prvo, pristalice "rasta" o zemljama evrozone u ovoj debati govore kao o
nekim pritajenim tigrovima. Kao da evrozona normalno raste po stopama od
5%, ali ove mere štednje, koliko ih je uopšte bilo, to sada sprečavaju.
Istina je, međutim, da je EU u mnogo fundamentalnijoj krizi od
makroekonomske ili krize duga. I u prethodnih dvadesetak godina najveće
ekonomije evrozone su rasle po stopama od 1 do 2%, u poređenju sa
američkih preko 3%, BRIC da i ne pominjem. A mala razlika u prosečnoj
stopi rasta na duži rok znači mnogo. I kad bi sada svi evropski problemi
odjednom nestali, najrealnije bi bilo očekivati da se evrozona vrati na
svojih 1-2%, što teško da može rešiti problem nagomilanih dugova i
sistemskih deficita.
Drugo, obratite pažnju na termine kojima se rutinski operiše. Dilema je,
navodno, između "štednje" (austerity) i "rasta". Ali ovi termini nisu
na istim ravnima -- "štednja" je vrsta politike, jedan mogući izbor koji
vlade mogu napraviti; "rast" nije politika već samo željeni ishod,
jedna moguća posledica.
Dilema ne može biti između "štednje" i "rasta". Može samo biti između
"štednje" i "potrošnje". Ili ako se preselimo na teren ishoda ili želja,
između možda "rešavanja krize duga" i "rasta" ili "spasavanja evrozone"
i "rasta". Ali bitno je porediti izbore sa izborima a želje sa
željama.
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/05/stednja-ili-rast.html
No comments:
Post a Comment