Tri ekonomska zla Srbije

Beograd -- Privreda u recesiji, očekuje se inflacija do 10 odsto, a uz to svaki četvrti radno sposobni stanovnik naše zemlje ne radi, piše Politika.

Srbiju su zadesila tri najveća zla koja mogu da zadese jednu ekonomiju: privreda je u recesiji, inflacija raste, a broj zaposlenih se smanjuje.

Negativne vesti su se poslednjih dana nizale jadna za drugom.. Prvo je novi ministar finansija Mlađan Dinkić objavio da je privreda i zvanično u recesiji i da se očekuje ekonomski pad od minus 0,5 do minus jedan odsto. To je posle nekoliko dana potvrdila i Narodna banka Srbije, ali je donela i još jednu nepovoljnu vest. Rast cena će ove godine biti veći od planiranih 5,5 odsto i kretaće se u rasponu od osam do deset procenata.

Nastavak na sajtu B92

Najveće ekonomsko zlo u Srbiji je država koja ne sprovodi zakon, pljačka sopstveni narod, ne samo da toleriše već sarađuje sa kriminalcima i štiti ih, sputava preduzetnike, tera stručnjake u beli svet... Sve ostalo su samo posledice.

Ako rešimo taj glavni problem, sve ostalo će se rešiti samo od sebe.

Kako oporezovati bogate

Beograd -- Stručnjaci predlažu podizanje neoporezivog cenzusa zarada na 15.000, čime bi bili zaštićeni najsiromašniji, piše Nin.

Bogati da plate najviše, ova poruka srpskog premijera Ivice Dačića, preuzeta iz rečnika francuskog predsednika Olanda, nagoveštava da bi i u Srbiji najavljene izmene poreskih propisa mogle krenuti u tom smeru. Uz veći porez na dobit, kako je najavljeno, očekuje se i izmena poreza na dohodak građana, a mnogi veruju da bi progresivnije poreske stope mogle pogoditi upravo bogatije, ali i srednji sloj.

Međutim, o izmenama ovog zakona, u resornom Ministarstvu finansija ne žele da pričaju, jer, kako kažu, radne grupe za izmene zakona tek počinju posao. I dok je već nagovešteno da će PDV ići sa 18 na 20 odsto, porez na dobit sa 10 na 15 odsto, a i akcize će biti povećane, izmene poreza na dohodak su u potpunoj magli i bez naznaka u kom smeru bi išle.

Nastavak pročitajte ovde

Ne, nego da vi lepo ukinete porez na prihod jer ljudi nisu vaši robovi da četiri meseca godišnje rade da bi "kupili slobodu". Sve što je čovek zaradio, na bilo koji legalan način, je njegova lična svojina i niko nema prava da mu oduzima.

A to da li je neko "bogat" ili nije države uopšte ne treba da se tiče, to je lična stvar. Pred zakonom svi moraju da budu jednaki, bez obzira da li su bogati, siromašni, vernici, nevernici, pankeri itd.

Apel sportistima

Reakcija na ovu vest:

Pozivam sve sportiste da novac, stanove i ostalo što im je država "dodelila" vrate ili poklone sirotinji. Time bi pokazali da ne dozvoljavaju da ih vlast zloupotrebljava za svoju političku prostituciju i vratili sportsko i ljudsko dostojanstvo svojim medaljama.

Bastiat - Legalna pljačka

"Država je velika fikcija gdje svi nastoje da žive o trošku sviju drugih."

 Izvor: Sloboda i Prosperitet

Jedan radi, a troje izdržava

Pitate se zašto smo siromašni? Odgovor je veoma jednostavan, ali je pravo iznenađenje da mediji objave ovako jasno i glasno:

Beograd -- Milion zaposlenih u privredi zarađuje za 455.000 u javnom sektoru, oko 1,6 miliona penzionera, 755.000 nezaposlenih i oko 700.000 siromašnih, piše Politika.

Prema raspoloživim zvaničnim podacima, uhlebljenje je u privatnom sektoru našlo oko milion zaposlenih. Oni izdržavaju oko 455.000 zaposlenih u javnom sektoru i još oko 150.000 onih koji rade u javnim preduzećima, zatim oko 1.600.000 penzionera, 755.000 nezaposlenih i još 700.000 siromašnih građana Srbije.

To znači da jedan zaposleni u privatnom sektoru zarađuje za još troje. Odnosno, da na njegovu platu država mora da nazida tolike poreze da bi sve ostale, preko njegove grbače, mogla da plati. Međutim, ne stvaraju ni svi koji rade kod privatnika novu vrednost, već dobar deo njih radi u uslužnom sektoru.

Kako piše Politika, dok se pažnja javnosti usmerava ka državnoj administraciji i penzionerima, odnosno tome da li treba zamrznuti penzije i plate u javnom sektoru, dotle radnici u privatnom sektoru sa zavišću gledaju na njih.

Kod privatnika je plata već smanjena, gazda povišicu ne spominje pet godina, a uz sve to radnici svakodnevno odlaze na posao sa strahom da će dobiti otkaz.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=14&nav_id=634863

Milica Mandić dobija stan

B92 nam prenosi radosnu vest:

Olimpijska šampionka u tekvondou Milici Mandić dobiće stan, a odluku o tome doneće Vlada Srbije u sredu, najavio je premijer Ivica Dačić.

Mandićeva je u subotu Srbiji donela prvu zlatnu medalju još od 2000. godine i Igara u Sidneju, kada su odbojkaši osvojili najsjajnije odličje, pošto je u Londonu trijumfovala u kategoriji preko 67 kilograma.

Tek pošto je osvojila zlato u Londonu, ljudi su počeli da upoznaju Milicu, koja se po povratku sa Igara vratila u mali stan u kojem živi sa mamom, tatom, sestrom i bakom.

Do Londona, Milica je, kao i svi olimpijci, jedinu pomoć od države dobijala u vidu stipendije od 500 evra svakog meseca od Grada Beograda.

Mandićeva je osvajanjem zlata u Londonu stekla pravo na nacionalnu penziju od svoje 40. godine u iznosu tri prosečne plate, a uz to joj sleduje i novčana nagrada, koju bi trebalo da dobije uskoro.

Milici i ostalim srpskim olimpijcima biće priređen doček ispred Skupštine Grada Beograda od 20 časova, a oni će pre toga proći gradom u otvorenom autobusu.

Da li će se naš narod ikada izlečiti od kolektivizma?

Olimpijske igre su - kao što im ime kaže - igre, zabava, razonoda, dokolica... Tamo se ide da se osvoje medalje, kao ova na slici gore, ali tamo se ne zarađuju penzije, plate i stanovi. Novac se zarađuje tako što drugima pružamo usluge za koje oni žele da plate. Na primer, pošto si osvojivši zlatnu medalju na OI stekao ime i reputaciju, otvoriš školu Taekwondoa u koju će onda dolaziti klinci da uče i plaćati časove. Ili organizuješ turnir na kojem će učesnici biti plaćeni.

Nažalost, potpuno smo izgubili kompas... :(