Poslednja diskriminacija

Vekovima su se ljudi borili protiv raznih vrsta diskriminacije koje su moćnici nametali društvu. I, uz ogromne žrtve, razumni i moralni ljudi nadvladali su ih skoro sve. Rasizam - kada je država različito tretirala ljude druge boje kože. Fašizam - kada je država tlačila ljude druge nacije. Totalitarizam - kada država oduzima ljudima prava zbog ideologije. Izborili smo se za jednakost rasa, nacija, polova, političkih stavova i skoro svega ostalog. Nismo ni svesni koliko bi trebalo da budemo srećni i zahvalni zbog vladavine prava i sloboda koje uživamo.

Pa lepo kaže Ustav Republike Srbije, član 21:

"Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki."

Nažalost, to nije sasvim tačno. Ostala je još jedna, možda poslednja, diskriminacija. I dalje nisu svi jednaki pred zakonom. Podelili su zakonodavci ljude na "radnike" i "poslodavce" (kao da ovi drugi ništa ne rade, pa ne zaslužuju da se nazovu "radnici"), pa onda imamo "Zakon o radu" koji propisuje njihova "prava" i "obaveze" zavisno od toga kojoj grupi pripadaju. I niko ne viče: "Diskriminacija! Nepravda!". Kao što su nekada robovlasnici, rasisti, fašisti, nacisti i ostali podrazumevali da neke grupe imaju različita prava, tako se i danas podrazumeva da zakon različito tretira "radnike" i "poslodavce", pa se digla Scila i Haribda protiv novog "nepravednog" Zakona o radu koji tu diskriminaciju eto bar malo pokušava da ispravi.

Istina je da ne postoje "radnici" i "poslodavci". Postoje ravnopravni građani. Slobodni ljudi koji stupaju u dobrovoljne odnose, razmenjuju svoj rad, vreme, proizvode, kapital i sve ostalo na obostranu korist. Dokle god su ti odnosi dobrovoljni, nenasilni i svako se drži dogovora, tu nema nikakve potrebe da se država, tj. zakon, na bilo koji način meša i te odnose "uređuje". Neka pred Ustavom i zakonom zaista svi budu jednaki. Država treba da reaguje samo kada neko u tim odnosima koristi nasilje ili prevaru.

Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki

Ne samo da ovaj nakaradni Zakon o radu treba menjati, nego ga treba potpuno ukinuti. Takav zakon je potpuno nepotreban. Nasilje i prevara su već sankcionisani pa nema nikakve potrebe regulisati odnose "radnika" i "poslodavca" posebnim zakonom. Time pravimo istu grešku koju su pravili razni diskriminatori iz prošlosti. Poslodavac i radnik su dve osobe koje u odnos stupaju dobrovoljno, na obostranu korist. Zakon ne može da ih različito tretira zavisno od boje kože, nacije, pola ili da li imaju registrovanu firmu ili ne.

Neka pred Ustavom i zakonom svi budu jednaki.