"Privatni" sektor je deo društva u kome se transakcije obavljaju dobrovoljno, tj. na obostranu korist učesnika. "Javni" sektor je deo
društva koji živi od resursa koji su silom oteti od proizvodnog dela. Zato možemo nazvati "dobrovoljni" i "nasilni" sektor.
Javni,
tj. nasilni sektor, sprečava da se resursi društva usmere tamo gde su
najpotrebniji, već ih raspoređuje po političkim i "pobratimskim"
kriterijumima i tako stvara tajkune, partijske mafije itd. To je glavni
uzrok našeg siromaštva i propadanja.
Surova istina je,
dragi moji građani Srbije - svaka plata koja nije stečena dobrovoljnom
razmenom na slobodnom tržištu je velika. Ako si dobio jedan dinar koji
ti neko nije dao dobrovoljno već mu je oduzet silom, previše je i nije
zaslužen. Samo dobrovoljna razmena je moralna i ekonomski efikasna.
Tu
je sva mudrost i rešenje svih naših problema. Ako građani to shvate i
prihvate biće nam bolje. Ako ne - biće samo gore i nastavićemo da
propadamo.
Sindikati i "radnička prava"
Problem je ovde, pre svega zahvaljujući komunizmu/socijalizmu iz kog nažalost još uvek nismo zaista izašli, veliko ekonomsko neznanje u našem narodu.
Ko želi da razume - da bi se rešili ekonomski problemi potrebno je preusmeriti resurse. Jedan od najvažnijih resursa su upravo ljudi, radnici. Šta to znači? Znači da radnike treba prebaciti sa jednog posla na drugi. Jednostavno rečeno, ako ne radiš ono što ti je trenutno najvažnije (npr. da spremiš ručak) nego radiš nešto što nije prioritetno (čistiš ispred kuće) ostaćeš gladan. Bićeš "u krizi". To se dešava u našem društvu. Radimo stvari koje nisu prioritetne, a za to vreme ne spremamo ručak i ostajemo gladni.
Da bi se izašlo iz krize potrebno je da mnogi promene posao. Verovatno većina. Da bi se to dogodilo mnogi moraju da izgube posao i traže drugi. Ako se država ne meša, tržište samo određuje šta je prioritetno - ono što se traži se dobro i plaća. I vrlo brzo bi se preorjentisali na bitne stvari i krenuli napred. To su elementarni zakoni ekonomije. Sviđalo se nama ili ne. Nema besplatnog ručka.
To je jedini način da Srbija izađe iz krize. Ako volite svoju decu i želite da jednog dana žive normalno podržite promene. Ako ne volite svoju decu, onda se borite za "radnička prava" i održavanje ove socijalističke žabokrečine koja nas je sve već ugušila.
Ko je uz sindikate i protiv promena nema prava da se žali.
Sam je izabrao da živi u bedi.
No comments:
Post a Comment