Gde nas vodi nevidljiva ruka
Prepuštanje tržištu (laissez-faire) nije nas dovelo ni do ekonomskog progresa, ni do društvenog prosperiteta
Neoliberalni ekonomisti su tokom prethodnih decenija tvrdili da je tržište ta nevidljiva ruka koja uvodi red u ekonomske odnose, pa čak i u društvene odnose uopšte. Međutim, prepuštanje tržištu (laissez-faire) nije dovelo ni do ekonomskog progresa, ni do društvenog prosperiteta. Ono je dovelo do ekonomske krize. Po svojoj ozbiljnosti i dubini, sadašnja ekonomska kriza mnoge podseća na onu između dva svetska rata.
Izvesno je da će ona trajati tokom cele ove decenije. Metropole evropskih država, koje su nekada nazivane centrima svetskog kapitalističkog sistema, i u odnosu na koje su određivana periferijska i poluperiferijska društva, a kojima je, zatim, sugerisana modernizacija po neoliberalnom modelu, danas deluju kao pozornica na kojoj se smenjuju masovni protesti depriviranih slojeva. One čak deluju kao pozornica na kojoj se trenutno odvija istorija čiji ishod ćemo tek videti.
Nakon 2008, broj protesta u evropskim metropolama kao što su Atina, Rim, Lisabon, Madrid, Pariz, London u svakoj narednoj godini se povećava. To samo po sebi govori da se kriza ne povlači nego suprotno, ona se produbljuje. Njeni glavni indikatori su masovna nezaposlenost, kako neobrazovanih tako i visokoobrazovanih, visoka zaduženost država, pad privrednih aktivnosti itd.
Moguće je pretpostaviti da će cela decenija biti prepoznatljiva po antagonizmu između socijalnih slojeva, naročito između građana i onih delova upravljačkih elita koje su korumpirane, u traganju za novom ideološkom paradigmom i drugačijom ekonomskom politikom. Deceniju će, takođe, karakterisati kriza legitimiteta svih nivoa postojećih elita, kao i kriza unutar samih političkih sistema, koji više ne poseduju mehanizme rešavanja socijalnih sukoba ili proizvodnje konsenzusa i pristanka na postojeću politiku
U zemljama istočne ili, uže, u zemljama jugoistočne Evrope, svi politički procesi su osmišljavani i legitimisani s ciljem saobražavanja političkim, kulturnim i ekonomskim standardima zapadne Evrope. Zbog toga mnoge zbunjuje ovakav razvoj događaja, koji se svodi na to da područja ka kojima su pre 25 godina krenuli nisu mesta blagostanja i visokog standarda nego socijalnih i političkih previranja i stvaranja drugačije istorije. Tu zbunjenost zapažamo kod upravljačkih elita i političkih stranaka, ali i kod medijskih i intelektualnih elita i običnih ljudi.
Pročitajte dalje (na sopstvenu odgovornost)
Pa kad smo mi to imali "slobodno tržište"?
Stvarno mi nisu jasne ovakve "analize"... Kritikuju se neke zamišljene verzije istorije koje se nikada nisu odigrale, samo zbog ideoloških predrasuda autora. Evropom vladaju socijal-demokrate i divlji socijalisti, na čelu Amerike je otvoreni marksista... Ogromne birokratije regulišu sve - od temperature vode u bojlerima do kamatnih stopa... Države subvencioniraju banke i korporacije, ... Pa gde je tu molim vas "slobodno tržište"? Kako neko uopšte može da okrivi "tržište" kada ono jedva diše od pritiska raznoraznih regulatora i njihove nebrojene birokratije?
Savremenu krizu izazvao je -socijalizam-. Kao i uvek. Gde god je vladala ta pošast ljudi su umirali od gladi. Tamo gde je tržište bilo bar malo slobodnije, napredovalo se i živelo u blagostanju.
Malo objektivnosti, pliiiiiz...
No comments:
Post a Comment