Peščanik - Put u nezaborav

Video izdanje Peščanika, govore Saša Radulović, Miodrag Zec i Milan Knežević.

Libertarijanski Klub - Reforme na dnevnom redu

Piketty i kapitalizam 21. stoljeća | Treća runda

Francuski ekonomist Thomas Piketty knjigom "Kapital u 21. stoljeću", koja je preko noći postala senzacija, daje važan doprinos raspravi o tome kako ekonomija može biti pravednija i tvrdi - kapitalizam već gotovo 300 godina prirodno stvara sve veću nejednakost u društvu. Uoči skorog izlaska hrvatskog prijevoda Pikettyjeve knjige u kojoj tvrdi da je "old money" u kapitalizmu vredniji od rada, večeras o tome kako zaustaviti rastuću ekonomsku nejednakost u Hrvatskoj i svijetu raspravljaju dr. sc. Luka Popov, autor bloga Katkapital i ekonomski ideolog pokreta Novi konzervativizam, i Mislav Žitko, autor brojnih tekstova o političkoj ekonomiji tranzicije i član Centra za radničke studije. 

Zašto nestaje "srednja klasa"?

B92 prenosi vest o studiji koja kaže:

Brisel -- Srednja klasa od 1990. godine nestaje širom sveta, a najalarmantnija situacija od svih zemalja Evropske unije je u Belgiji i Irskoj.

U periodu od 1993. do 2010. udeo srednje na svetskom tržištu rada je smanjen 12 odsto, dok je udeo visoke klase porastao 9,0 odsto a niže za tri odsto, navodi se u zajedničkoj studiji belgijskih, holandskih i britanskih stručnjaka objavljenoj u magazinu American Economic Review.

Ovaj fenomen zahvata čitavu Evropu, najviše Belgiju i Irsku. Udeo zaposlenih sa visokim primanjima kao i zaposlenih sa niskim platama je u porastu na belgijskom tržištu rada, dok je tradicionalna srednja klasa na putu odumiranja.

Razlog nestanka srednje klase vezuje se za uticaj tehnologija. "Dugo se smatralo da će razvoj tehnologija najviše ugroziti nekvalifikovanu i najmanje plaćenu radnu snagu, međutim, ispostavilo se da to nije tačno", navodi se u studiji.

Zaposleni u indistriji i kancelarijama su pogođeni tehnološkom razvojem i automatizacijom, međutim, to ne dotiče radnu snagu kao što su higijeničari, posluga u restoranima ili dadilje, navodi magazin.

Izvor

Komentatori su, naravno, požurili da okrive "pohlepne kapitaliste" i "pad komunizma" (!?)  očigedno nesvesni činjenice da se "srednja klasa" najviše razvila upravo tamo gde je bilo najviše "pohlepnih kapitalista", a u komunističkim državama je o takvom standardu života moglo samo da se sanja. Jednostavno poređenje istorijskih činjenica pokazuje nam da se "srednja klasa" razvijala tamo gde je vladao najveći stepen ekonomskih sloboda. Tamo gde slobode, uključujući i ekonomske, nije bilo, ona se nikada nije ni razvila, već je ogromna većina živela u siromaštvu. Kome to treba dokazivati, ne vredi dokazivati.

Šta je onda razlog za ovakvu tendenciju u svetu, a pre svega u Evropi - od 1990. do 2010? Koja je to institucija uspostavljena pošetkom 90-tih koja bi mogla da ima uticaj na većinu prosperitetnih zemalja Evrope? Koja to institucija guši ekonomske slobode, uništava prosperitet i gura "srednju klasu" u bedu?

Tržište malina u Srbiji

Dušan Pavlović objašnjava haos na tržištu poljoprivrednih proizvoda:

Da li znate zašto srpski malinari protestuju skoro svake godine? Zato što ne mogu da dobiju cenu maline koju traže. Zašto ne mogu? Zato što u Srbiji postoji kartel otkupljivača malina koji zajedno sa opštinom i policijom određuje cenu maline koja nije tržišna.

Ove godine se malina u ariljskom kraju otkupljivala za 150 dinara po kilogramu. Manje je poznato da je u Arilju zabranjeno prodavati malinu za više od toga, čak i ako neko želi da plati veću cenu. Veća cena je moguća jedino ako se o tome saglase otkupljivači, opština i policija. (Tako se, recimo, cena povećala na 170 dinara kada su malinari prvi put najavili protest pre tri nedelje. Ali to je bila odluka kartela da bi se predupredio protest. Zarad jednostavnosti analize, ostavićemo cenu na 150 dinara.)

Za malinare je cena od 150 dinara mala. Ali kako oni to znaju? Ovoga puta imaju referentnu tačku koja se nalazi u Šapcu. U šabačkom kraju (Kolubarski i Mačvanski okrug) malina se prodaje za 230 dinara po kliogramu. Ariljski malinari s pravom pitaju: kako se u šabačkom kraju malina otkupljuje za 230 dinara, a u ariljskom samo za 150?

Za šabačku cenu postoji jednostavno ekonomsko objašnjenje. Prolećne poplave su uništile veliki deo roda i tako smanjile letnju ponudu malina. Čim se smanji ponuda nekog proizvoda, njegova cena mora da poraste. U ariljskom kraju poplave nisu uništile rod, pa je cena niža.

Međutim, ovo je samo deo objašnjenja. Da je tržište malina u Srbiji slobodno, vremenske neprilike ne bi bile nikakav problem za povećanje cene u Arilju. Jer čim bi malinari iz Arilja saznali da se u Šapcu malina prodaje za 230 dinara, oni bi se organizovali i prevezli malinu do Šapca gde je mogu prodati po 230 dinara. (Povećanje ponude u Šapcu bi onda oborilo cenu od 230, ali bi smanjenje ponude u Arilju povećalo cenu od 150 dinara, tako da bi se pre ili kasnije cena iznivelisala u celoj Srbiji negde između 150 i 230 dinara po kilogramu.)

Međutim, sada nastupa politička intervencija koja stvara tržišne poremećaje. Kako je već rečeno, policija sprečava bilo koga u Arilju da dobrovoljno proda ili plati malinu više od 150 dinara po kilogramu. Ali to nije sve. Ako bi ariljski seljaci hteli da se samo-organizuju, pa malinu umesto u Arilju prodali u Šapcu za 230 dinara, lokalna policija bi ih zaustavila na drumu i oduzela im malinu sa obrazloženjem da se malina ubrana u ariljskom okrugu može prodavati isključivo u ariljskom okrugu.

Ni to nije sve. Ako bi neko iz Šapca (ili bilo kog drugog dela Srbije ili sveta) dođe hladnjačom u Arilje da otkupi malinu po, recimo, 200 dinara, preveze je u Šabac i proda je po 230 dinara, policija bi ga takođe sprečila sa obrazloženjem da malina ubrana u ariljskom okrugu ne sme da se prodaje van ariljskog okruga.

Malinari su s pravom ogorčeni. I mnogo naivni, jer pomoć traže od države koja je deo kartela. Primer je zapravo isti kao i u slučaju beogradskog taksi kartela: grad i taksisti zajedno određuju cenu i broj vozila. Na gubitku su mušterije koje plaćaju skup taksi i dobijaju lošu uslugu. Ovde su na gubitku malinari, tj. lokalni seljaci koji žive od prodaje malina, jer su prinuđeni da prodaju malinu ispod tržišne cene.

Tržište malina je još jedan primer političkog felera i ekstraktivnih institucija. Politički feler se ogleda u tržišnom poremećaju koji je stvorila politička odluka da se štiti kartel hladnjačara (otkupljivača malina) koji ne žele da plate tržišnu cenu. Ekstraktivne institucije podrazumevaju pravila pod kojima se otkupljuje malina, a koja bogatstvo većine (seljaka koji gaje i prodaju maline) preusmeravaju u džepove manjine (hladnjačara i korumpiranih policajaca).

Seljaci treba da traže od države pomoć. Ali ne u vidu garantovane otkupne cene ili subvencija za maline (vidi tekst o tome ovde), već u vidu zahteva da država obezbedi tržišnu konkurenciju pri otkupu malina. Cena malina će tada biti tržišna, pa niko neće moći da prigovori da nije fer (tj. da ga neko potkrada). Nakon toga, potreba za protestima će nestati.

http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2014/8/1_Trziste_malina_u_Srbiji.html

Čime se bavi carina?

Fantastičan uspeh naših carinika!

Sprečen šverc gumica za narukvice

Beograd -- Carinici su na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu sprečili pokušaj krijumčarenja 6.400 kesica silikonskih gumica za pravljenje narukvica.

Kako je saopštila Uprava carina, gumice su otkrivene u prtljagu kineske državljanke koja je letom iz Kine preko Moskve doputovala u Beograd. Prema navodima Carine, ona je kazala da nema šta da prijavi, ali su carinici detaljnim pretresom pronašli silikonske gumice, navodi se u saopštenju.

Dan ranije na carinskoj ispostavi Šid pretresom jednog kamiona, koji je prevozio raznu kancelarijsku opremu i školski pribor za uvoznika iz Beograda, otkriveno je 5.760 oštrača za olovke za koje se sumnja da povredjuju pravo intelektualne svojine.

Sumnja se da su oštrači krivotvorena roba marke "Engri birds" (Angry Birds) i zbog toga su zadržani, navodi se u saopštenju.

Ali nije njuz.net...

Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=31&nav_category=16&nav_id=883062

Mit o besplatnom zdravstvu i stvarne posljedice zdravstvenog monopola

Odličan post hrvatskog blogera Kapitalca - potpuno ista priča je i u Srbiji:

Godišnji budžet hrvatskog zdravstva iznosi oko 22 milijarde kuna. Ali potroši se i koja milijarda više pa se država zadužuje da bi pokrpala rupu. U konačnici zdravstvo košta oko 25 milijardi kuna.

No tko to plaća?

To plaćaju porezni obveznici kroz doprinose na plaću.

A koliko ima poreznih obveznika u Hrvatskoj?

Oko 800.000!

Koliko je to godišnje po poreznom obvezniku?

31250 HRK!

U prosjeku svaki porezni obveznik godišnje plati 31250 kuna za zdravstveno osiguranje, trebao ga on ili ne trebao. Tako da ostatak od 3,5 milijuna građana može reći da je zdravstvo besplatno pa i tražiti još više zdravstvenih usluga (prešutno, na trošak poreznih obveznika).

Pročitajte do kraja: http://kapitalac.wordpress.com/2014/07/30/mit-o-besplatnom-zdravstvu-i-stvarne-posljedice-zdravstvenog-monopola/