Tržište malina u Srbiji

Dušan Pavlović objašnjava haos na tržištu poljoprivrednih proizvoda:

Da li znate zašto srpski malinari protestuju skoro svake godine? Zato što ne mogu da dobiju cenu maline koju traže. Zašto ne mogu? Zato što u Srbiji postoji kartel otkupljivača malina koji zajedno sa opštinom i policijom određuje cenu maline koja nije tržišna.

Ove godine se malina u ariljskom kraju otkupljivala za 150 dinara po kilogramu. Manje je poznato da je u Arilju zabranjeno prodavati malinu za više od toga, čak i ako neko želi da plati veću cenu. Veća cena je moguća jedino ako se o tome saglase otkupljivači, opština i policija. (Tako se, recimo, cena povećala na 170 dinara kada su malinari prvi put najavili protest pre tri nedelje. Ali to je bila odluka kartela da bi se predupredio protest. Zarad jednostavnosti analize, ostavićemo cenu na 150 dinara.)

Za malinare je cena od 150 dinara mala. Ali kako oni to znaju? Ovoga puta imaju referentnu tačku koja se nalazi u Šapcu. U šabačkom kraju (Kolubarski i Mačvanski okrug) malina se prodaje za 230 dinara po kliogramu. Ariljski malinari s pravom pitaju: kako se u šabačkom kraju malina otkupljuje za 230 dinara, a u ariljskom samo za 150?

Za šabačku cenu postoji jednostavno ekonomsko objašnjenje. Prolećne poplave su uništile veliki deo roda i tako smanjile letnju ponudu malina. Čim se smanji ponuda nekog proizvoda, njegova cena mora da poraste. U ariljskom kraju poplave nisu uništile rod, pa je cena niža.

Međutim, ovo je samo deo objašnjenja. Da je tržište malina u Srbiji slobodno, vremenske neprilike ne bi bile nikakav problem za povećanje cene u Arilju. Jer čim bi malinari iz Arilja saznali da se u Šapcu malina prodaje za 230 dinara, oni bi se organizovali i prevezli malinu do Šapca gde je mogu prodati po 230 dinara. (Povećanje ponude u Šapcu bi onda oborilo cenu od 230, ali bi smanjenje ponude u Arilju povećalo cenu od 150 dinara, tako da bi se pre ili kasnije cena iznivelisala u celoj Srbiji negde između 150 i 230 dinara po kilogramu.)

Međutim, sada nastupa politička intervencija koja stvara tržišne poremećaje. Kako je već rečeno, policija sprečava bilo koga u Arilju da dobrovoljno proda ili plati malinu više od 150 dinara po kilogramu. Ali to nije sve. Ako bi ariljski seljaci hteli da se samo-organizuju, pa malinu umesto u Arilju prodali u Šapcu za 230 dinara, lokalna policija bi ih zaustavila na drumu i oduzela im malinu sa obrazloženjem da se malina ubrana u ariljskom okrugu može prodavati isključivo u ariljskom okrugu.

Ni to nije sve. Ako bi neko iz Šapca (ili bilo kog drugog dela Srbije ili sveta) dođe hladnjačom u Arilje da otkupi malinu po, recimo, 200 dinara, preveze je u Šabac i proda je po 230 dinara, policija bi ga takođe sprečila sa obrazloženjem da malina ubrana u ariljskom okrugu ne sme da se prodaje van ariljskog okruga.

Malinari su s pravom ogorčeni. I mnogo naivni, jer pomoć traže od države koja je deo kartela. Primer je zapravo isti kao i u slučaju beogradskog taksi kartela: grad i taksisti zajedno određuju cenu i broj vozila. Na gubitku su mušterije koje plaćaju skup taksi i dobijaju lošu uslugu. Ovde su na gubitku malinari, tj. lokalni seljaci koji žive od prodaje malina, jer su prinuđeni da prodaju malinu ispod tržišne cene.

Tržište malina je još jedan primer političkog felera i ekstraktivnih institucija. Politički feler se ogleda u tržišnom poremećaju koji je stvorila politička odluka da se štiti kartel hladnjačara (otkupljivača malina) koji ne žele da plate tržišnu cenu. Ekstraktivne institucije podrazumevaju pravila pod kojima se otkupljuje malina, a koja bogatstvo većine (seljaka koji gaje i prodaju maline) preusmeravaju u džepove manjine (hladnjačara i korumpiranih policajaca).

Seljaci treba da traže od države pomoć. Ali ne u vidu garantovane otkupne cene ili subvencija za maline (vidi tekst o tome ovde), već u vidu zahteva da država obezbedi tržišnu konkurenciju pri otkupu malina. Cena malina će tada biti tržišna, pa niko neće moći da prigovori da nije fer (tj. da ga neko potkrada). Nakon toga, potreba za protestima će nestati.

http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2014/8/1_Trziste_malina_u_Srbiji.html

Čime se bavi carina?

Fantastičan uspeh naših carinika!

Sprečen šverc gumica za narukvice

Beograd -- Carinici su na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu sprečili pokušaj krijumčarenja 6.400 kesica silikonskih gumica za pravljenje narukvica.

Kako je saopštila Uprava carina, gumice su otkrivene u prtljagu kineske državljanke koja je letom iz Kine preko Moskve doputovala u Beograd. Prema navodima Carine, ona je kazala da nema šta da prijavi, ali su carinici detaljnim pretresom pronašli silikonske gumice, navodi se u saopštenju.

Dan ranije na carinskoj ispostavi Šid pretresom jednog kamiona, koji je prevozio raznu kancelarijsku opremu i školski pribor za uvoznika iz Beograda, otkriveno je 5.760 oštrača za olovke za koje se sumnja da povredjuju pravo intelektualne svojine.

Sumnja se da su oštrači krivotvorena roba marke "Engri birds" (Angry Birds) i zbog toga su zadržani, navodi se u saopštenju.

Ali nije njuz.net...

Izvor: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=31&nav_category=16&nav_id=883062

Mit o besplatnom zdravstvu i stvarne posljedice zdravstvenog monopola

Odličan post hrvatskog blogera Kapitalca - potpuno ista priča je i u Srbiji:

Godišnji budžet hrvatskog zdravstva iznosi oko 22 milijarde kuna. Ali potroši se i koja milijarda više pa se država zadužuje da bi pokrpala rupu. U konačnici zdravstvo košta oko 25 milijardi kuna.

No tko to plaća?

To plaćaju porezni obveznici kroz doprinose na plaću.

A koliko ima poreznih obveznika u Hrvatskoj?

Oko 800.000!

Koliko je to godišnje po poreznom obvezniku?

31250 HRK!

U prosjeku svaki porezni obveznik godišnje plati 31250 kuna za zdravstveno osiguranje, trebao ga on ili ne trebao. Tako da ostatak od 3,5 milijuna građana može reći da je zdravstvo besplatno pa i tražiti još više zdravstvenih usluga (prešutno, na trošak poreznih obveznika).

Pročitajte do kraja: http://kapitalac.wordpress.com/2014/07/30/mit-o-besplatnom-zdravstvu-i-stvarne-posljedice-zdravstvenog-monopola/

Pa nije valjda sve u profitu?

Odličan tekst Davora Huića:

„Pa nije valjda sve u profitu?“, zavapio je neki dan na Facebooku jedan pisac, iznerviran debatom o tržišnoj ekonomiji i socijalnoj državi. Par dana prije toga, jedna prijateljica na kavi, ničim izazvana, komentirajući teško stanje u Hrvatskoj i svijetu, kaže: „Za sve je kriva ta bjesomučna jurnjava za profitom“. Nema dana da iz novina, televizije, sa Facebook stranica ne ispadne „jagma za profitom“ (bilo bespoštedna, bilo neka druga). Prije tjedan-dva je objavljeno da počinje s radom i „etička banka“ koja neće poslovati s profitom; a najavljuju se i projekti u društvenom poduzetništvu, gdje isto tako neće biti nikakvog profita (naravno). Te dvije stvari se najavljuju kao jako dobre, jer ako je profit loš, onda poslovanje bez profita (ili s gubitkom čak), mora biti dobro. Tako isto misle i u mnogim javnim kompanijama, kojima nije cilj „maksimizacija profita“ nauštrb prava radnika, daleko od toga, nego baš upravo obrnuto.

Pa dobro, da vidimo u čemu je stvar s tim nesretnim profitom, što to s njim ne valja.

Pročitajte do kraja: http://www.zurnalisti.com/pa-nije-valjda-sve-u-profitu/

Razbijanje parazita

Genijalna analiza Lorne Štrbac iz Politike, već prva rečenica je kolosalno izvrtanje realnosti:

Gde nas vodi nevidljiva ruka

Prepuštanje tržištu (laissez-faire) nije nas dovelo ni do ekonomskog progresa, ni do društvenog prosperiteta

Neoliberalni ekonomisti su tokom prethodnih decenija tvrdili da je tržište ta nevidljiva ruka koja uvodi red u ekonomske odnose, pa čak i u društvene odnose uopšte. Međutim, prepuštanje tržištu (laissez-faire) nije dovelo ni do ekonomskog progresa, ni do društvenog prosperiteta. Ono je dovelo do ekonomske krize. Po svojoj ozbiljnosti i dubini, sadašnja ekonomska kriza mnoge podseća na onu između dva svetska rata.

Izvesno je da će ona trajati tokom cele ove decenije. Metropole evropskih država, koje su nekada nazivane centrima svetskog kapitalističkog sistema, i u odnosu na koje su određivana periferijska i poluperiferijska društva, a kojima je, zatim, sugerisana modernizacija po neoliberalnom modelu, danas deluju kao pozornica na kojoj se smenjuju masovni protesti depriviranih slojeva. One čak deluju kao pozornica na kojoj se trenutno odvija istorija čiji ishod ćemo tek videti.

Nakon 2008, broj protesta u evropskim metropolama kao što su Atina, Rim, Lisabon, Madrid, Pariz, London u svakoj narednoj godini se povećava. To samo po sebi govori da se kriza ne povlači nego suprotno, ona se produbljuje. Njeni glavni indikatori su masovna nezaposlenost, kako neobrazovanih tako i visokoobrazovanih, visoka zaduženost država, pad privrednih aktivnosti itd.

Moguće je pretpostaviti da će cela decenija biti prepoznatljiva po antagonizmu između socijalnih slojeva, naročito između građana i onih delova upravljačkih elita koje su korumpirane, u traganju za novom ideološkom paradigmom i drugačijom ekonomskom politikom. Deceniju će, takođe, karakterisati kriza legitimiteta svih nivoa postojećih elita, kao i kriza unutar samih političkih sistema, koji više ne poseduju mehanizme rešavanja socijalnih sukoba ili proizvodnje konsenzusa i pristanka na postojeću politiku

U zemljama istočne ili, uže, u zemljama jugoistočne Evrope, svi politički procesi su osmišljavani i legitimisani s ciljem saobražavanja političkim, kulturnim i ekonomskim standardima zapadne Evrope. Zbog toga mnoge zbunjuje ovakav razvoj događaja, koji se svodi na to da područja ka kojima su pre 25 godina krenuli nisu mesta blagostanja i visokog standarda nego socijalnih i političkih previranja i stvaranja drugačije istorije. Tu zbunjenost zapažamo kod upravljačkih elita i političkih stranaka, ali i kod medijskih i intelektualnih elita i običnih ljudi.

Pročitajte dalje (na sopstvenu odgovornost)

Pa kad smo mi to imali "slobodno tržište"?

Stvarno mi nisu jasne ovakve "analize"... Kritikuju se neke zamišljene verzije istorije koje se nikada nisu odigrale, samo zbog ideoloških predrasuda autora. Evropom vladaju socijal-demokrate i divlji socijalisti, na čelu Amerike je otvoreni marksista... Ogromne birokratije regulišu sve - od temperature vode u bojlerima do kamatnih stopa... Države subvencioniraju banke i korporacije, ... Pa gde je tu molim vas "slobodno tržište"? Kako neko uopšte može da okrivi "tržište" kada ono jedva diše od pritiska raznoraznih regulatora i njihove nebrojene birokratije?

Savremenu krizu izazvao je -socijalizam-. Kao i uvek. Gde god je vladala ta pošast ljudi su umirali od gladi. Tamo gde je tržište bilo bar malo slobodnije, napredovalo se i živelo u blagostanju.

Malo objektivnosti, pliiiiiz...

U predizbornu kampanju uključili se Betmen i Supermen

:)

Superheroji su danas prošetali centrom Beograda sa transparentom 'Vučićevi investitori', a sve je to bio deo predizbornog performansa bivšeg ministra privrede Saše Radulovića.  

Radulović, koji na izbore izlazi kao nosilac liste "Dosta je bilo", je praćen Betmenom, Supermenom, Deda Mrazom, Cezarom i mađioničarem Mandrakom, napravio performans koji treba da predstavlja parodiju na predizborna obećanja političara i odbijanje odlazeće vlade da objavi ugovore o velikim investicionim poslovima.

 – Danas smo došli da predstavimo neke investitore sa kojima smo proteklih sedmica razgovarali, radi se o stotinama miliona evra investicija. Nažalost, ne mogu da vam predstavim nijedan ugovor pošto su svi ugovori tajni, ali verujte mi - svi ti ugovori će biti dobri za građane Srbije. Ako glasate za našu listu 'Dosta je bilo', biće svega, i investitora i svega ostaloga što vam treba, samo vam nećemo pokazati nijedan ugovor – rekao je Radulović.

On se, posle uvodne šale, biračima obratio i ozbiljnom porukom da je nedopustivo da ugovori sa stranim investitorima budu tajna, jer javnost mora biti upoznata sa načinom na koji se troši novac poreskih obveznika.

– Tajni ugovori su štetni ugovori. Kada je reč o ugovoru sa Etihadom, jedini način da se pokaže da li istinu govorim ja ili Aleksandar Vučić jeste da pokažu ugovor – rekao je Radulović.

Iako je Radulovićev predizborni performans propraćen smehom dela prolaznika u Knez Mihailovoj ulici, bilo je i onih koji su otvoreno negodovali, a sa obližnjeg predizbornog štanda Srpske napredne stranke aktivisti naprednjaka su mu dovikivali da treba da ga bude sramota i da je bio „niko i ništa dok mu Vučić nije dao šansu".

Izvor: http://dnevno.rs/vesti/srbija/113680-u-predizbornu-kampanju-ukljucili-se-betmen-i-supermen.html