Sindikati: Smanjuju se prava (ne)radnika

Politika prenosi konferenciju za novinare sindikalne mafije:

Sindikati: Smanjuju se prava radnika

Ukoliko sadašnji predlog zakona o radu dospe u Skupštinu sindikalci najavljuju proteste

„Uradićemo sve što možemo kako bismo sprečili da Predlog novog zakona o radu ugleda svetlost dana”, najavili su juče predstavnici nekih od najvećih sindikata u našoj zemlji. Oni su na konferenciji za novinare rekli da će, ukoliko i posle javne rasprave ovakav nacrt zakona dospe u Skupštinu, pozvati svoje članstvo i sve radnike na proteste.

Sindikati zameraju to što se, kako tvrde, u Predlogu zakona o radu degradiraju mnoga prava radnika. Konkretno, prema njihovim prognozama, to će se odraziti na visinu zarada, budući da se predviđa smanjenje mnogih nadoknada – za minuli rad, otpremnine u slučaju otkaza, otpremnine prilikom odlaska u penziju...

Zbog svega toga, kako kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ova organizacija sa nadležnima neće da razgovara o eventualnim promenama Predloga novog zakona, već jedino o potpuno novom tekstu.

– Naš stav je da će na osnovu Predloga novog zakona poslodavac moći da vas otpusti kad god to poželi. Osim toga, nadležni su ostavili veoma malo vremena za javnu raspravu jer kreću brojni praznici i neradni dani, a planiraju da već u toku januara Predlog zakona bude u Skupštini – naveo je Orbović.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sindikati-Smanjuju-se-prava-radnika.sr.html

Zamislite samo to - poslodavac će "moći da vas otpusti kad god to poželi"! Ako zanemarimo karakterne osobine i moralne vrednosti funkcionera sindikalnih organizacija, ostaje nam potpuna ekonomska nepismenost naroda koji ovakve vesti ne ume da protumači pravilno. Zato, evo par komentara koji u tome, nadam se, mogu da pomognu.

Banda neradnika i parazita (foto Beta)

Poslodavci ne otpuštaju, niti zapošljavaju, radnike zato što to "požele". Ljudi osnivaju firme zato što vide priliku da ostvare profit, tj. da "zarade". Ako je Petar pronašao dobru priliku i otvorio firmu, u jednom trenutku on će dobiti više posla nego što može sam da završi, potražiti pomoć i tako se "otvorilo radno mesto" za Pavla. Da bi se Petru isplatilo da ga "zaposli", očigledno je da Pavlova plata mora biti manja od zarade koju ostvaruje firmi. Sve dok je tako Petar neće "poželeti" da otpusti Pavla, naprotiv. Trudiće se da ga zadrži i, ako može, da zaposli još radnika. Ukoliko nema posla, nema ni para, nema radnog mesta... Ali to očigledno nije nešto što Petar "želi". 

Što manje uslova mu država postavlja, on će biti u mogućnosti da zaposli više radnika. Kada ima više radnih mesta - kažu osnovni ekonomski zakoni i elementarna logika - raste i cena rada, tj. plata. Što ne znači samo više novca, nego i uopšte bolje uslove koje firma nudi radnicima. I to je jedini način da se zaista poboljša standard radnika. Ako prisiljavamo Petra da radnike plati više ili namećemo neka dodarna "prava" on jednostavno neće zaposliti Pavla, tj. neće "otvoriti radno mesto" jer mu se ne isplati. Tako država u stvari povećava nezaposlenost. I ne samo da ne poboljšava stanje radnika, već im čini veliku štetu. Ostavlja ih bez posla.

I time dolazimo do glavnog, neverovatnog, zaključka - sindikati ne štite prava radnika. To su organizacije koje imaju svoje ciljeve i interese, pre svega blagostanje svojih funkcionera. Da bi to ostvarili njima je potrebna podrška brojne grupe - političara raznih socijal-partija (kod nas praktično svih) i zaposlenih u državnim institucijama. Posebno ne vole one kojima je pomoć najviše potrebna - nezaposlene - koji su konkurencija članovima sindikata, spremni da prihvate manje plate itd.

Stavovi o ovoj i drugim sličnim temama su se kod nas formirali pod uticajem pokvarenog, komunističkog društva u kome su se ljudi zapošljavali na osnovu hirova "direktora" i "partijskih funkcionera" kojima su glavni kriterijum bile rodbinske veze itd. Njima nije bila bitna vrednost koju nečiji rad ima na tržištu već su zaista radili šta god "požele". Nažalost, taj sistem kod nas još uvek živi u "javnom sektoru", a pravo tržište je tek u povoju. Zato žive i ovakve bolesne ideje i organizacije koje je trebalo da budu davno zaboravljene...