Tri ekonomska zla Srbije

Beograd -- Privreda u recesiji, očekuje se inflacija do 10 odsto, a uz to svaki četvrti radno sposobni stanovnik naše zemlje ne radi, piše Politika.

Srbiju su zadesila tri najveća zla koja mogu da zadese jednu ekonomiju: privreda je u recesiji, inflacija raste, a broj zaposlenih se smanjuje.

Negativne vesti su se poslednjih dana nizale jadna za drugom.. Prvo je novi ministar finansija Mlađan Dinkić objavio da je privreda i zvanično u recesiji i da se očekuje ekonomski pad od minus 0,5 do minus jedan odsto. To je posle nekoliko dana potvrdila i Narodna banka Srbije, ali je donela i još jednu nepovoljnu vest. Rast cena će ove godine biti veći od planiranih 5,5 odsto i kretaće se u rasponu od osam do deset procenata.

Nastavak na sajtu B92

Najveće ekonomsko zlo u Srbiji je država koja ne sprovodi zakon, pljačka sopstveni narod, ne samo da toleriše već sarađuje sa kriminalcima i štiti ih, sputava preduzetnike, tera stručnjake u beli svet... Sve ostalo su samo posledice.

Ako rešimo taj glavni problem, sve ostalo će se rešiti samo od sebe.

Kako oporezovati bogate

Beograd -- Stručnjaci predlažu podizanje neoporezivog cenzusa zarada na 15.000, čime bi bili zaštićeni najsiromašniji, piše Nin.

Bogati da plate najviše, ova poruka srpskog premijera Ivice Dačića, preuzeta iz rečnika francuskog predsednika Olanda, nagoveštava da bi i u Srbiji najavljene izmene poreskih propisa mogle krenuti u tom smeru. Uz veći porez na dobit, kako je najavljeno, očekuje se i izmena poreza na dohodak građana, a mnogi veruju da bi progresivnije poreske stope mogle pogoditi upravo bogatije, ali i srednji sloj.

Međutim, o izmenama ovog zakona, u resornom Ministarstvu finansija ne žele da pričaju, jer, kako kažu, radne grupe za izmene zakona tek počinju posao. I dok je već nagovešteno da će PDV ići sa 18 na 20 odsto, porez na dobit sa 10 na 15 odsto, a i akcize će biti povećane, izmene poreza na dohodak su u potpunoj magli i bez naznaka u kom smeru bi išle.

Nastavak pročitajte ovde

Ne, nego da vi lepo ukinete porez na prihod jer ljudi nisu vaši robovi da četiri meseca godišnje rade da bi "kupili slobodu". Sve što je čovek zaradio, na bilo koji legalan način, je njegova lična svojina i niko nema prava da mu oduzima.

A to da li je neko "bogat" ili nije države uopšte ne treba da se tiče, to je lična stvar. Pred zakonom svi moraju da budu jednaki, bez obzira da li su bogati, siromašni, vernici, nevernici, pankeri itd.

Apel sportistima

Reakcija na ovu vest:

Pozivam sve sportiste da novac, stanove i ostalo što im je država "dodelila" vrate ili poklone sirotinji. Time bi pokazali da ne dozvoljavaju da ih vlast zloupotrebljava za svoju političku prostituciju i vratili sportsko i ljudsko dostojanstvo svojim medaljama.

Bastiat - Legalna pljačka

"Država je velika fikcija gdje svi nastoje da žive o trošku sviju drugih."

 Izvor: Sloboda i Prosperitet

Jedan radi, a troje izdržava

Pitate se zašto smo siromašni? Odgovor je veoma jednostavan, ali je pravo iznenađenje da mediji objave ovako jasno i glasno:

Beograd -- Milion zaposlenih u privredi zarađuje za 455.000 u javnom sektoru, oko 1,6 miliona penzionera, 755.000 nezaposlenih i oko 700.000 siromašnih, piše Politika.

Prema raspoloživim zvaničnim podacima, uhlebljenje je u privatnom sektoru našlo oko milion zaposlenih. Oni izdržavaju oko 455.000 zaposlenih u javnom sektoru i još oko 150.000 onih koji rade u javnim preduzećima, zatim oko 1.600.000 penzionera, 755.000 nezaposlenih i još 700.000 siromašnih građana Srbije.

To znači da jedan zaposleni u privatnom sektoru zarađuje za još troje. Odnosno, da na njegovu platu država mora da nazida tolike poreze da bi sve ostale, preko njegove grbače, mogla da plati. Međutim, ne stvaraju ni svi koji rade kod privatnika novu vrednost, već dobar deo njih radi u uslužnom sektoru.

Kako piše Politika, dok se pažnja javnosti usmerava ka državnoj administraciji i penzionerima, odnosno tome da li treba zamrznuti penzije i plate u javnom sektoru, dotle radnici u privatnom sektoru sa zavišću gledaju na njih.

Kod privatnika je plata već smanjena, gazda povišicu ne spominje pet godina, a uz sve to radnici svakodnevno odlaze na posao sa strahom da će dobiti otkaz.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=08&dd=14&nav_id=634863

Milica Mandić dobija stan

B92 nam prenosi radosnu vest:

Olimpijska šampionka u tekvondou Milici Mandić dobiće stan, a odluku o tome doneće Vlada Srbije u sredu, najavio je premijer Ivica Dačić.

Mandićeva je u subotu Srbiji donela prvu zlatnu medalju još od 2000. godine i Igara u Sidneju, kada su odbojkaši osvojili najsjajnije odličje, pošto je u Londonu trijumfovala u kategoriji preko 67 kilograma.

Tek pošto je osvojila zlato u Londonu, ljudi su počeli da upoznaju Milicu, koja se po povratku sa Igara vratila u mali stan u kojem živi sa mamom, tatom, sestrom i bakom.

Do Londona, Milica je, kao i svi olimpijci, jedinu pomoć od države dobijala u vidu stipendije od 500 evra svakog meseca od Grada Beograda.

Mandićeva je osvajanjem zlata u Londonu stekla pravo na nacionalnu penziju od svoje 40. godine u iznosu tri prosečne plate, a uz to joj sleduje i novčana nagrada, koju bi trebalo da dobije uskoro.

Milici i ostalim srpskim olimpijcima biće priređen doček ispred Skupštine Grada Beograda od 20 časova, a oni će pre toga proći gradom u otvorenom autobusu.

Da li će se naš narod ikada izlečiti od kolektivizma?

Olimpijske igre su - kao što im ime kaže - igre, zabava, razonoda, dokolica... Tamo se ide da se osvoje medalje, kao ova na slici gore, ali tamo se ne zarađuju penzije, plate i stanovi. Novac se zarađuje tako što drugima pružamo usluge za koje oni žele da plate. Na primer, pošto si osvojivši zlatnu medalju na OI stekao ime i reputaciju, otvoriš školu Taekwondoa u koju će onda dolaziti klinci da uče i plaćati časove. Ili organizuješ turnir na kojem će učesnici biti plaćeni.

Nažalost, potpuno smo izgubili kompas... :(

Tržišno Rešenje - "Štednja ili rast?"

Odličan komentar Slaviše Tasića sa bloga "Tržišno rešenje":

Ova debata se u svetu nastavlja, ali ovo je samo meta post o samoj debati. 

Prvo, pristalice "rasta" o zemljama evrozone u ovoj debati govore kao o nekim pritajenim tigrovima. Kao da evrozona normalno raste po stopama od 5%, ali ove mere štednje, koliko ih je uopšte bilo, to sada sprečavaju.

Istina je, međutim, da je EU u mnogo fundamentalnijoj krizi od makroekonomske ili krize duga. I u prethodnih dvadesetak godina najveće ekonomije evrozone su rasle po stopama od 1 do 2%, u poređenju sa američkih preko 3%, BRIC da i ne pominjem. A mala razlika u prosečnoj stopi rasta na duži rok znači mnogo. I kad bi sada svi evropski problemi odjednom nestali, najrealnije bi bilo očekivati da se evrozona vrati na svojih 1-2%, što teško da može rešiti problem nagomilanih dugova i sistemskih deficita.

Drugo, obratite pažnju na termine kojima se rutinski operiše. Dilema je, navodno, između "štednje" (austerity) i "rasta".  Ali ovi termini nisu na istim ravnima -- "štednja" je vrsta politike, jedan mogući izbor koji vlade mogu napraviti; "rast" nije politika već samo željeni ishod, jedna moguća posledica.

Dilema ne može biti između "štednje" i "rasta". Može samo biti između "štednje" i "potrošnje". Ili ako se preselimo na teren ishoda ili želja, između možda "rešavanja krize duga" i "rasta" ili "spasavanja evrozone" i "rasta". Ali bitno je porediti izbore sa izborima a želje sa željama.

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/05/stednja-ili-rast.html

"Spasavanje" domaćih banaka

Odličan tekst na sajtu NSPM-a:

Siromašna i opljačkana država Srbija, u kojoj zbog budžetskog manjka uskoro može doći do kašnjenja isplate plata i penzija, izdvojila je oko 300 miliona evra za spasavanje „Agrobanke”, Privredne banke „Beograd” (PBB) i „Razvojne banke Vojvodine” (RBB), nekadašnje „Metals banke”. Sve pomenute banke sada su u većinskom državnom vlasništvu. Naime, Vlada Srbije usvojila je program pomoći, pa će poreski obveznici u Srbiji sopstvenim novcem spasavati ove banke, koje su upale u ogromne minuse, i to zbog naopakog rukovođenja i davanja kredita kompanijama blisko povezanim s kriminalnim krugovima. Kada takvi klijenti više nisu mogli da vraćaju zajmove – bilo zato što su stavili katanac na preduzeća ili im je pravosuđe konfiskovalo imovinu – banke su ostale s rupama u bilansima, koje će se pokrivati iz državnog budžeta.

U prošloj godini,sve tri pomenute banke iskazale su gubitke, a rekorder je„Agrobanka” sa iznosom od oko 29 milijardi dinara, ili oko 290 miliona evra. Ova je banka, međutim, još 2009. imala dobit od oko milijardu dinara, da bi za kratko vreme zapala u velike probleme, zbog čega je u njoj krajem 2011. uvedena prinudna uprava. „Agrobanka” je odobravala kredite firmama koje nisu mogle da ih vraćaju, a kako navode mediji, čak trećinu gubitka prouzrokovalo je poslovanje s preduzećima porodice Sekulić iz Ivanjice, od kojih je najpoznatiji „Habit farm”. Pretnja od propasti ove banke navela je državu da preduzme određene mere, ali, kako ocenjuju analitičari, jedino rešenje biće da država pokrije minus sa otprilike 200 miliona evra.

http://www.nspm.rs/komentar-dana/qspasavanjeq-domacih-banaka.html

Hat tip - Tržišno rešenje

Vesela vest br. 2

Ha, ha, ha...

Srbija nije spremna da izvede ozbiljnije reforme

Još jedan odličan intervu profesora Miroslava Prokopijevića:

Posmatrano iz ekonomskog ugla, predizborna kampanja izgleda tragično. Svi su se uhvatili za populizam, etatizam i socijalizam. Pljušte obećanja, država radi sve, a birači to treba samo da gledaju i da uživaju u blagostanju. Elita je neodgovorna ako im to obećava, jer bar deo elite mora znati da obećanja ne mogu da se ispune ni sa deset odsto.

Najveća pretnja ekonomskom razvoju Srbije je u tome što posle 2000. nije bilo ozbiljnih reformi u domenu protržišnih rešenja i vladavine prava. Zbog populizma su državne plate i penzije nerealno porasle, što je oborilo konkurentnost privrede. To se vidi i po tome što niko ne dolazi u Srbiju da ulaže, ako mu država ne da podsticaj, koji ide i do 10.000 evra po radnom mestu, plus oprema zemljišta, poreske povlastice, itd.

Tu neozbiljnost sa reformama ćemo tek plaćati - ocenjuje Miroslav Prokopijević, naučni savetnik beogradskog Instituta za evropske studije, profesor ekonomije na Univerzitetu Donja Gorica u Crnoj Gori i na Evropskom Univerzitetu u Srbiji. U intervjuu za Magazin Biznis Prokopijević objašnjava zašto smo došli u ovako nezavidnu ekonomsku situaciju, kakva je predizborna ponuda u Srbiji i najavljuje još teže godine ukoliko izostanu oštri reformski potezi.

...

Kada i kako Srbija može da pokrene privredni rast?

Svaka zemlja u načelu to može, pa i Srbija. Ali, za to su potrebne protržišne promene. Ista pravila igre daju iste rezultate. Ako su rezultati loši, potrebno je da promenimo pravila igre, ali ne bilo kako, nego ka mnogo više kapitalizma i vladavine prava. A to je tačno suprotno od onoga što hoće 95 odsto birača u Srbiji i čitav politički establišment, koji lovi njihove glasove. Tako, Srbija nije zemlja gde će se videti neke ozbiljnije reforme. Pre će se populacija tanjiti, nestajati kroz emigraciju i nisku stopu rađanja. Naravno da će prećutati da smo propali zato što smo pogrešno shvatali svet i što nismo hteli da zasučemo rukave, jer smo mislili da smo toliko važni da nas drugi moraju spasavati, tj. finansirati. Niko u ovom svetu ne želi da se bavi neuspešnim pojedincima, grupama i narodima. I niko ne može da dugoročno živi na tuđi račun - ocenio je Miroslav Prokopijević u intervjuu za Magazin Biznis.

Pročitajte sve.

Poreklo i Priroda Ljudskih Prava

Još jedan odličan video sa www.slobodaiprosperitet.tv

Kako nastaje novac?

To je izgleda pitanje koje danas vrlo mali broj ljudi potpuno razume. Evo jednog veoma informativnog videa na tu temu:

Where does Money Come From?

By Paul Grignon, the creator of “Money as Debt”, the animated cartoon seen online by millions worldwide and available on DVD from moneyasdebt.net. This is a condensation of an article that may be downloaded from http://paulgrignon.netfirms.com/MoneyasDebt/Money_or_Credit.pdf

The simple answer to the title question is DEBT. Whether paper cash or numbers on a computer screen, all money (except coins) is “evidence of debt”.

What is "cash” and where does it come from? Cash can be the familiar paper stuff, or it can be credit at the national central bank which banks use to settle accounts between banks. “Credit cash” at the central bank is always convertible to “paper cash” upon demand.

So, where does cash come from? Is it just printed by the government as we are shown on TV? NO. Cash is created out of thin air by the central bank of the country (which is often privately owned). The central bank can just have it printed for the cost of printing, by the government or privately. The central bank then uses this cash it creates out of thin air to buy interest-bearing public debt in the form of government bonds.

Government debt is perpetual and thus interest paid on it is perpetual. Therefore a good definition of cash might be: evidence of public debt on which taxpayers will be paying interest forever.

So what is credit? Everything else that isn’t cash.

Take for example your bank account. Your bank account tells you how much cash the bank OWES you if you demand it. It isn’t cash itself. All those numbers in bank accounts are just “promises to pay cash”, nothing more than IOUs created by banks. However, we typically think of these bank IOUs, or “checkbook money” as “money”.

Little wonder. This checkbook money, especially in electronic form, is much more convenient and secure than paper money. Therefore we can transact all of our business with these promises to pay cash instead of cash itself.

So… are there more promises to pay cash than there is cash to fulfill them? You bet. That is because banks usually make what they call “LOANS” by promising, rather than providing, cash.

With a base of “cash” usually much less than 8% of the total they will “loan”, banks create their so-called "loans" as “promises”. How? It is astonishingly simple.

You, the so-called borrower, sign a document that promises to pay the bank X amount of money over time plus interest on the outstanding balance. Your promise is backed by the collateral you agree to forfeit and the effort you will expend to earn the money. Your promise to the bank is an ASSET to the bank. To balance its books, the bank creates a matching LIABILITY. The bank promises the borrower X amount of “cash” on demand.

The “loan money” that the bank puts in the borrower’s account is not “cash”. It is an IOU. It need never be cash unless the borrower demands cash. And, because we accept these IOUs as money itself, and do almost all of our business trading these convenient and secure IOUs instead of inconvenient and risky cash, banks can safely issue many more IOU’s than there is cash to back them up.

Perhaps the simplest and most "magical" feature of this system is "net" transactions. Only the net differences of transactions between banks need to be paid in cash. In theory, if all the banks are getting as much bank credit coming in as is being withdrawn, all the IOUs balance each other out at the end of the day leaving a net difference of zero. No cash required at all, from anyone! In practice, banks are competing. Winners can demand losers pay in cash. But that amount is still only a small proportion of the whole amount of credit issued.

The exception to all this is coins. They don't begin as debt. The government Mint stamps them and the government sells them at face value to the banks, no returns. But coins are an insignificantly small part of today's money supply.

The significant thing about coins is that most people’s understanding of money has not yet developed much beyond the idea of coins, simple POSITIVE tokens of value.

They fail to see how we have been ensnared by a money system based on NEGATIVE shackles of debt. The current system pretends to be “money” but is, in truth, a financial black hole sucking us all in to seemingly inescapable control by our so-called “creditors. The truth we need to see is that WE are the real creditors, because it is WE who produce the real value in the world, not the banks.

Izvor: www.moneyasdebt.net

Filozofija Individualne Slobode

Kratak video koji veoma lepo objašnjava suštinu libertarijanizma:

Izvor: www.slobodaiprosperitet.tv

EU pravi slow-motion od raspada

Via LIBEK:

Intervju sa profesorom ekonomije Miroslavom Prokopijevićem, koji je održao predavanje na Akademiji liberalne politike. Razgovor je vodio Aleksandar Kokotović.

...

A.K.: Kada bismo govorili o nekim aktuelnijim temama, o kojima ste govorili i na predavanju na Akademiji liberalne politike, dolazimo do Evropske unije i krize u kojoj se ona nalazi. Da li se izlaz iz te krize uopšte nagoveštava?

M.P.: Ne da bih ja video, ono sve što se do sada uradilo je da se napravi slow-motion od raspada. Pa sa ovim ukopavanjem od preko hiljadu milijardi evra se pravi slow motion od slow motiona. Dakle, kupuje se dodatno vreme, ali ja ne vidim da oni vuku poteze koji treba da ih izvuku iz toga. Da bi izašli iz toga, oni moraju da nađu odgovor na bar tri pitanja. Pod jedan, ko će da plati dugove, kako i kada? Pod dva, kako sprečiti da se ponovo ne pojavi dužnička kriza, odnosno kako sprečiti ekscesnu potrošnju ili ekvivalentno tome kako držati disciplinu u evro zoni? I pod tri, što je i najvažnije, kako povratiti konkurentnost, jer to su zemlje koje su usvojile rđave javne politike, užasno skupe, preregulisane, i tako dalje, izgubile su konkurentnost i sada to treba povratiti da bi mogle normalno da funkcionišu. Znači, ne vidi se šta se ozbiljno radi na tim pitanjima sem što se trenutno pokrivaju dugovi.

A.K.: Ta preregulacija bi upravo mogla biti jedan od uzroka krize?

M.P.: Socijalizam je nekada bio najnetržišnija pojava i kapitalizam, odnosno svetsko tržište ga je izbacilo iz igre. Sledeća najnetržišnija pojava je socijalna država blagostanja, posebno evropska i ona je sad na udaru. Znači, nije to kriza koja je slučajna, nije to palo sa neba već je to prosto rezultat okolnosti da ta socijalna država ima prevelike troškove i da te troškove potrošači širom sveta koji kupuju jednu, drugu ili treću stvar jednostavno nemaju razloga da plaćaju.

A.K.: A ipak, nekako se čini da nemaju želju da leče uzroke te krize već posledice

M.P.: Pa ni socijalizam kada je propadao nije lečio uzroke. Ako nemate tržište, uvedite tržište, a kako da uvedu tržište kada su oni bili protiv tržišta. Ako je neodrživ politički režim uvedite nešto demokratije, ako je bila vladavina jedne stranke ili grupe ljudi, uvedite vladavinu prava. A i kako kada je u konceptu sve bilo suprotno postavljeno kada je u pitanju komunizam. I vrlo slično je sa socijalnom državom, praktično nema političara iz EU koji je rekao: „Ljudi, ovo je problem koncepta. Koncept nam ne valja i sad za razliku od socijalizma koji je mnogo štrčao mi ne štrčimo toliko, ali trebaju velike promene.“ Ne, oni brane koncept, i zato će se završiti kao i sa socijalizmom samo što će trajati možda 10-15 godina.

Pročitajte ceo intervju na sajtu LIBEKA

Viktorija za predsednika!

Dvanaestogodišnja devojčica objašnjava kako funkcioniše današnji bankarski sistem:

Vesela vest

I red je da blogovanje započnemo veselom temom... :)

Elem, najviše volim da čitam komentare čitalaca na razne vesti koje objavljuju mediji. B92 je danas objavio radosnu vest "Britanski investitori hrle u Srbiju" koja je očigledno čitaoce nasmejala do suza:

hahahahaha smesno
(srecko.nl, 14. maj 2012 20:39)

Najviše mi se sviđa ovo "hrle"... ahahaha.
(pivljanin, 14. maj 2012 17:56) 

Hahahahahahahhaha
(nik, 14. maj 2012 16:53)

ahahahaaaa Monty Payton ulaze u Kosmodrom Visnjica
(AfricA, 14. maj 2012 16:52) 

Hahaha... joj komedije... :)
(Predrag, 14. maj 2012 16:33) 

Što su očigledno samo plagijati mog komentara:

Ha, ha, ha... :)
(Jovan Galtić, 14. maj 2012 16:06)

Hahaha! Zar ne? :)